ivanica01

Novogodisnji soping

Davanje i primanje poklona su za sve nas vrlo „slatki“ trenuci koji su uglavnom vezani za rođendane i porodične praznike ili su jednostavno povremeni znaci pažnje voljene osobe. No, postoji deo godine koji je vezan za „opšte“ poklanjanje, jer tada poklone darujemo svim dragim osobama oko nas. Naravno, u pitanju su novogodišnji i božićni praznici. I zaista, svi se uvek nekako radujemo novogodišnjim poklonima koji nas asociraju na želje upućene Deda Mrazu. Novogodišnjim poklonima obradovaće se čak i oni koji tvrde da im pokloni nisu potrebni. Probajte i videćete. U stvari, kada kupujemo poklone trik je da dobro razmislimo šta je to što bi obradovalo nama drage osobe. Novogodišnji i božićni pokloni su malo specifični i karakterišu ih dva momenta – ili su vezani za želje i potrebe dragih osoba ili opet nose našu poruku o tome šta želimo da se ostvari našoj porodici, prijateljima, partnerima u sledećoj godini.

Prvi korak da izbegnete novogodišnju šoping groznicu jeste da pre odlaska u kupovinu napravite spisak osoba kojima ćete kupiti poklon – vodite računa da nekog ne izostavite. Drugi korak je pravljenje spiska mogućih poklona, a tek treći korak podrazumeva odlazak u unapred određene prodavnice da kupite to što ste smislili. Za one koji se ne organizuju na vreme nastaju problemi, a takvi su u prilici da upoznaju sve simptome šoping groznice - nervoza, anksioznost, neraspoloženje, čak i bes, uz nepregledne saobraćajne gužve i gužve po prodavnicima sa rasturenim rafovima. A kraj takve haotične i histerične šoping ture je najproblematičniji – čekaju vas tužna lica članova porodice ili prijatelja jer poklona nema.

Važna sugestija – osmeh na lice!

Ne zaboravite da uz novogodišnji poklon koji dajete (i primate), poželite nešto lepo toj osobi – to će joj značiti baš kao i poklon. Prava poenta novogodišnjih poklona je pozitivna poruka i energija koju šaljete svojim dragim i važnim osobama, pa se malo potrudite. Najvažnije je da novogodišnja kupovina ne postane stres i ne pokvari vam praznike. Bez obzira da li je vaš poklon originalan i maštovit, praktičan i konkretan, važno je obradovati. Ništa lepše nema od osećaja davanja...

Objavio ivanica01 u 14. januar 2009 20:29:05 | 5 komentara

Kataloska prodaja

Kako tvrde u Udruženju proizvođača iz ovih grana, najveća nelegalna trgovina odvija se preko kataloške prodaj, komisiona i buvljaka. Legalni proizvođči i trgovci više puta su dobijali obećanja od nadležnih ministarstava u vladi da će šverc biti zaustavljen kako bi se zaštitili oni koji legalno posluju, ali je do sada ministarstvo trgovine jedino onemogućilo katalošku prodaju pojedinim stranim firmama.

Kataloška prodaja je unosan posao u Srbiji jer se državi ne plaća ni porez ni carina, pošto je roba do 100 evra osloođena dažbina. Zakonom nije precizirano da li je pošiljalac pravno ili fizičko lice, pa i veliki prodavci kao što je Nekerman ne plaćaju nikakve dažbine državi. Tako se gubi prilika da se u državnu kasu slije oko 70 miliona evra godišnje, a tekstilci iz Srbije gube utakmicu sa konkurencijom koja za razliku od njih, ne plaća nikakve troškove: "Mi ćemo u buduće svoja postupanja mnogo rigidnije uobličiti: jedno je da ćemo dovesti posao Nekermana u aspurd, tako što ćemo poručiti ogroman broj paketa na svoje radnike i nećemo ih preuzimati, zatim ćemo preko naših advokata tražiti da nam se nadoknadi šteta, jer neko u ovoj situaciji plaća sve, a neko u rajskoj varijanti ne plaća ništa", kae ilan Knežević predsednik Unije tekstilaca.

Ipak, država je posle tri godine poslovanja kataloške prodaje u Srbiji, shvatila kako je izigrana, pa je rešila da tome stane na put tako što će robu moći iz inostranstva da šalju samo fizička lica, a ne i preduzeća: "Nadam se da u budućnosti neće biti moguće da bilo koja strana kompanija šalje fizičkom licu na adresu bilo koju isporuku i da na taj način dolazi do izvrgavanja, izbegavanja plaćanja poreza i carina, već da će biti dozvoljeno da samo fizičko lice odnosno da rodbina i prijatelji iz inostranstva šalju i ne plaćaju carinu i porez", kaže Srdjan Srećković, pomoćnik ministra trgovine.

Osim prodavca, kataloška prodaja i neprecizan zakon omogućio je da i kupci u Srbiji nabavljaju robu najčešće za dalju prodaju, a da ne plate ni carinu ni porez. To bi trebalo da se spreči saradnjom carine i pošte, koja je glavni distributer robe iz kataloga: "Dobijaćemo jasno formulisane podatke o robi koja treba da stigne i imaćemo dovoljno vremena da analizom rizika uočimo one koji eventualno izigravaju propise, a izigravaju se tako što pojedina fizička lica sukcesivno uvoze nešto što ne bi mogli da uvezu od jedanput i onda koriste za dalju prodaju. Ako neko za mesec dana dobije dve bušilice kada se sabere na nivou godine vidite da to ne koristi za sebe nego za dalju prodaju", kaže Dragan Jerinić, direktor Uprave carina.

Unija tekstilaca za sada bezuspešno ukazuje na još veći problem kojem država ne staje na put - a to su stotine hiljada tezgi na buvljacima i ulicama, kao i desetine hiljada komisiona. Ako je argument socijalni status tih ljudi, gašnjem legalnih preduzeća država će izgubiti prihod, a neki novi ljudi koji će izgubiti posao, postaće socijalni slučajevi, kažu u Uniji tekstilaca.

Objavio ivanica01 u 14. januar 2009 20:17:33 | 0 komentara

"Podela" kupoholicara

    Svi mi imamo razlicite zelje i interesovanja prema necemu. Ima stvari koje volimo da kupujemo vise a ima i onih cija nas kupovina zamara.Biti kupoholicar naravno ne znaci opsednutost svim vrstama kupovine,mada verovatno postaje i ekstremni slucajevi... Uglavnom postoji jedna ili manji broj nasih tajnih strasti koje nam pricinjavaju ogromno zadovoljstvo. Neko je opsednut kupovinom garderobe-razne krpice,majicice,pantalonice,jaknice,,, neko "ludi" za obucom i torbama (uglavnom ovo ide jedno sa drugim)... ne treba zaboraviti ni kozmetiku-zene su tu na vodecim mestima  Oni zeljni znanja i obrazovanja cesto se "bacaju" na kupovinu velikog broja razlicitih knjiga. A muskarci...vecina njih "poludi" na neke nove tehnoloske inovacije! Najcesce imaju "fetis" prema tehnici,autima... Mada biti kupoholicar kada su auta u pitanju podrazumeva ooogromnu kolicinu kesa

Objavio ivanica01 u 13. januar 2009 23:11:29 | 1 komentara

Rasprodaja

       Svi volimo to da vidimo,zar ne? To nam dodje kao najveci mamac za sopingovanje..

Po potrošnji, Srbija ide u korak sa svetom, pa su trgovci, i pored svetske krize, zadovoljni prometom. Ipak, on je manji nego prethodne godine.Pred kraj svake godine najviše posla imaju aranžeri izloga. Trgovci to znaju, pa se u decembru utrkuju ko će privući više kupaca. Ne žale novac, samo da im izlog bude što primamljiviji.Informacije koje izlog šalje su veoma bitne  za kupca. Cena je bitan deo u izlogu, koja pogotovu kada je sniženje pokazuje kupcu da li će se odlučiti za ulazak u prodavnicu ili neće.Rasprodaje su uglavnom ženska strast, pa još kada se plaća na odloženo, pazari se i neplanirano. Najbolja je ona trgovina u kojoj prodavac misli da je zaradio, a kupac da je jeftino pazario.Trgovci uočavaju da je kupovna moć građana opala, pa nude razne akcije, popuste i pogodnosti u plaćanju.Prosečan Amerikanac za božićne praznike potroši oko 600 dolara. U Srbiji, takva evidencija ne postoji, samo se zna da je količina novca u opticaju krajem decembra povećana bar za četvrtinu.Vrtelo bi se i više para, da, i pored sniženja, u odnosu na zemlje u okruženju, ne kupujemo po najvišim cenama.

Objavio ivanica01 u 13. januar 2009 21:12:45 | 3 komentara

Musko - zenski soping

     ...Kakav tu konflikt moze nastati...!

          Muškarci ne praktikuju šoping na isti način kao žene. Oni manje vode računa o detaljima pa manje vremena provode i u kupovini. Njima su važniji najnoviji tehnički uređaji ili pak luksuzni automobili i za taj užitak će izdvojiti velike sume novca.
Kad su u tržnom centru, muškarci i žene se ponašaju različito. Žene uživaju u besciljnom lutanju među vešalicama s odećom, da naiđu na radnju s obućom i usput testiraju uzorak novog pudera. Za muškarce, kupovina je misija. Lociraju proizvod, kupe ga i najkraćim putem krenu prema izlazu.
– Žene prilaze kupovini kao interpersonalnoj ljudskoj aktivnosti, dok je muškarci doživljavaju instrumentalno. Za njih je to samo jedan od poslova koji bi trebalo obaviti. Muškarac već generacijama oslanja na to da će žena kupovati za njega. Interes muškaraca za kupovinu jednostavno je atrofirao.
Prosečan odgovor žena između 18 i 35 godina na pitanje zbog čega idu u kupovinu glasi: „Volim da kupujem. Čak i kad imam druge obaveze. Jednostavno volim šoping”. S druge strane, muškarac istih godina kaže: „Dođem u prodavnicu, kupim šta želim i napustim je što pre jer želim da radim nešto drugo”.

Objavio ivanica01 u 13. januar 2009 16:19:56 | 2 komentara

Ah,te zene!!!:-)

         Kupovina je jednim delom zdrava jer predstavlja varijaciju na igru iz detinjstva. Žene imaju izraženu estetsku dimenziju, a u kulturama poput naše, i više vremena. Stereotip je da ona ima mnogo više vremena i od dece i od muža i da je izgubljena u tom vremenu ili je nekorisna ili se oseća bezvredno.Neke žene, posebno u zapadnim zemljama, ne rade nego troše ono što su im muževi doneli. One nisu zavisne od kupovine. Pošto nemaju profesionalno zadovoljstvo, one uživaju u osećanju da imaju i troše.

Agencija za istraživanje tržišta ističe u svom izveštaju da na kupovinu trošimo 40 odsto više novca nego pre dve godine, da u takozvanoj velikoj kupovini namirnica prosečno potrošimo oko 3.500 dinara, kao i da smo evropski rekorderi u kupovini kafe. Ali se na osnovu tih podataka ne može sa sigurnošću reći da povećana kupovina znači i porast zavisnika od šopinga. To samo znači da i naše društvo počinje da ulazi među društva zapadnog tipa.

Objavio ivanica01 u 13. januar 2009 16:14:47 | 0 komentara

Popunjavanje emotivne praznine...sopingom!

Žene tvrde da češće odlaze u kupovinu kada su depresivne, a mnoga istraživanja pokazuju da je svaka žena bar jednom u životu kupila ono što joj nije bilo neophodno.Oni koji prekomerno kupuju žele da razbiju životnu monotoniju.
 Kupuju oni kojima nešto treba, kao i oni kojima ono što kupuju ne treba. Zašto? Zato što su vaspitavani da troše. Najlakše troše oni koji novac nisu zaradili. U tranzicijom iscrpljenoj Srbiji nije širok sloj ljudi vaspitanih da troše. To je kategorija koja pripada zapadnim potrošačkim društvima.
Ipak, neki psiholozi u izvesnim slučajevima dopuštaju da je moguće izjednačiti nekontrolisan šoping i bolesti zavisnosti. O zavisnosti se može govoriti ukoliko osoba stvari kupuje impulsivno, čak i one koje joj se ne dopadaju. Karakteristična je nervoza povodom kupovine. Osobi je jednostavno važno da što više kupuje, ona često ne vodi računa o svojoj platežnoj moći, a posle kupovine oseća krivicu i tugu. Kad čovek prestane da oseća radost u šopingu, kada oseća veliki pritisak i nelagodu, ili kada kupovina predstavlja veće zadovoljstvo i potiskuje neke druge važne životne aspekte, može biti da je kupoholičar.

Uzroci nekontrolisane kupovine mogu biti različiti: kompenzacija usamljenosti, želja da se prebrodi stres ili frustracije na poslu, na primer. Psiholozi koji smatraju da zavisnost od kupovine postoji tvrde da se ona najpre ogleda u tome što kupoholičari ne vole toliko kupljene stvari koliko samu kupovinu. Oni često i ne raspakuju kupljene stvari kod kuće. Kao i kod alkoholizma, zavisnost postepeno raste...

Objavio ivanica01 u 13. januar 2009 16:10:08 | 0 komentara

Misljenja strucnjaka

Ovako to razmatraju neki od strucnijih lica koji se bave izmedju ostalog i tim problemom:

Saša Đurđić, psihijatar: „Novac najlakše troše oni koji ga nisu zaradili. U tranzicijom iscrpljenoj Srbiji nije širok sloj ljudi vaspitanih da troše”
– Kupovina je ljudska potreba, ali ako stalno dovodi kućni budžet u pitanje, kad osoba kupuje u grču, opsesivno, i ukoliko je bez kupovine depresivna i ne ceni sebe, onda je reč o zavisnosti, kupoholizmu. Ljudska bića su ranjiva i svaki čovek je zavistan o nečemu – ističe profesorka doktorka Tijana Mandić, klinička psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Nedavno je i austrijska komora rada upozorila na povećan broj ljudi koji nekontrolisano kupuju i istakla da se za samo godinu dana broj ljudi kojima preti opasnost od potrošačke zavisnosti povećao za 10 odsto i da danas iznosi 42 procenta.

Za osobe koje tvrde da šoping na njih ima terapijski psihijatar Zoran Đurić kaže: – Neki bi rekli: ko je gladan u detinjstvu, koga majka ljubavlju ne nahrani, taj je celog života gladan. Onda jede ili kupuje ili se odaje promiskuitetu. Takvima nikad dosta para i dobara, a srce prazno. Jeste, tim ljudima je kupovina terapija s kratkotrajnim efektom.

Objavio ivanica01 u 18. decembar 2008 0:39:22 | 5 komentara

Šoping - užitak ili instant terapija

        Da li je svako trosenje koje prevazilazi nase osnovne potrebe kupoholizam?Praznični šoping je kao uslovni refleks – skoro svi kupuju. Novogodišnja sniženja cena u većini prodavnica i kupovina za koju je tokom praznika lako naći razlog izazvale su potrošačku groznicu koja se još ne smiruje.
Istraživanja pokazuju da se u vreme praznika svake godine promet robe poveća čak pet puta.

Takvi su praznici. Vreme darivanja, opuštanja i rasprodaja. Na to smo navikli i ne čudi nas.

A šta je s ljudima koji tokom čitave godine kupuju kao da su praznici?Da li se mi kao pojedinci mozemo "pravdati" boljom  ili losijom finansijskom situacijom? Pitam se da li bi svi bili kupoholicari da nam mogucnosti to dozvoljavaju...
 

Objavio ivanica01 u 18. decembar 2008 0:34:05 | 7 komentara

Kupoholizam

Kupoholizam,tj.nekontrolisano trosenje,je kod mnogih odavno prestalo da bude zabava i preraslo je u bolest.Sklonost ka ovom sindromu cesca je kod devojaka,odnosno zena,nego kod osoba muskog pola.Licno bih se sa tim slozila.

Kupoholizam je činjenica savremenog doba, a dolaskom novih brendova, razvojem bankarskog sistema koji nudi bezbroj načina kupovine na rate i odloženog plaćanja postao je deo i naše svakodnevice. Ali, ono što brine je to sto trenutni uzitak kupovine neke stvarcice moze usled nedostatka samokontrole i preterane zanesenosti prerasi u ozbiljnu bolest ciji je strucni naziv - oniomanija.Postoje podaci koji govore da 50 miliona Amerikanaca pati od poremećaja prisilne kupovine. Istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi i SAD pokazuju da dvoje od desetoro stanovnika pokazuju simptome tog poremećaja. Zavisnost od kupovine, smatraju stručnjaci, ništa nije bezopasnija od zavisnosti od droga ili alkohola. Doduše, ne može izazvati organske probleme, ali psihičke i društvene i te kako.Depresiju,pre svega..

Objavio ivanica01 u 3. decembar 2008 23:14:25 | 5 komentara